Od završetka izgradnje 1972. godine do danas, HEPS „Đerdap 1“ najveći je hidroenergetski objekat na Dunavu. A zajedno sa HEPS „Đerdap 2“, najveći je proizvođač hidroenergije u jugoistočnoj Evropi.
HEPS „Đerdap 1“ izgrađen je zajednički sa susednom Rumunijom. Sastoji se od dve elektrane sa po šest hidroagregata, dve prevodnice i zajedničke prelivne brane sa 14 prelivnih polja, od kojih svakoj strani pripada po sedam. Ukupna dužina građevine iznosi 1.278 metara, ona je potpuno simetrična i identična je na obe strane. Simetrala objekta predstavlja državnu granicu.
U vreme izgradnje, snaga svakog agregata bila je po 190 MW, sa vertikalnim Kaplanovim turbinama. Prečnik turbina bio je 9,5 metara, a instalirani protok vode 800 kubnih metara u sekundi. U vreme kada su montirane, bile su to najveće turbine te vrste u svetu. Rotor svakog generatora težak je po 640 tona, prečnika od gotovo 15 metara, sa 71,5 obrtaja u minuti.
Projekte su izradili beogradski „Energoprojekt“ i bukureštanski Institut za studije i hidroenergetsko projektovanje. Nakon tri godine (1959) utvrđeni su svi aspekti sistema: tehnički, ekonomski i pravni. Dogovoreno je da se izgrade dve hidroelektrane sa plovidbenim sistemima. Tako će biti iskorišćen energetski potencijal Dunava, a plovidbeni sistem trebalo je, konačno, da obezbedi sigurnu plovidbu brodova.
Radovi na izgradnji HEPS-a započeli su zvanično 7. septembra 1964. godine, istovremeno na obe obale Dunava. Da bi se obavio ovaj složeni posao i graditeljski poduhvat svetskih razmera, bilo je angažovano i do 8.000 radnika, uz upotrebu najmoćnijih i najmodernijih mašina tog vremena i džinovske mehanizacije.
Da bi se formiralo akumulaciono jezero, na teritoriji Srbije raseljeno je oko 8.500 stanovnika i šest naselja, dislocirani Trajanova tabla i praistorijski lokalitet Lepenski vir. Za tako veliki broj radnika na gradilištu izgrađeno je novo naselje na Karatašu. Kladovo, koje je do tada bilo mala varošica, postalo je centar svih dešavanja na ovom delu Dunava.
Pregrađivanje reke bio je poseban građevinski poduhvat, s obzirom na veličinu reke i količinu vode. Sa obe obale ubacivane su betonske kocke teške i do 15 tona, betonski ježevi od 25 tona, kameni i betonski blokovi, gabioni (metalne konstrukcije u obliku mreže, ispunjene kamenom). Pregrađivanje reke završeno je u avgustu 1969. godine. Te godine započeti su i radovi na izgradnji 400-kilovoltnog razvodnog postrojenja.
Prvi kilovat-sati U 1.40, 5. avgusta 1970. godine, potekli su iz „Đerdapa“ prvi kilovat-časovi električne energije. Priključenje na mrežu bilo je pet meseci pre roka. Već prvog dana za potrošače je proizvedeno blizu milion kilovat-časova električne energije. Povodom uključivanja u mrežu, đerdapskim graditeljima iz cele zemlje stigao je veliki broj telegrama i srdačnih čestitki za ovaj radni uspeh.
|
Obe elektrane međusobno su povezane tako da, u slučaju potrebe, agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno. Rumunska brodska prevodnica počela je prevođenje brodova 3. avgusta 1969, a srpska u oktobru 1970. godine.
