 | Inženjer Bogoljub Urošević Crni (1911-1992) je bio idejni tvorac, neimar, utemeljivač i prvi direktor Termoelektrana „Nikola Tesla“. Pripadao je generaciji koja je, nakon Drugog svetskog rata, započela izgradnju energetskih kapaciteta, a zatim i stvaranju jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Rukovodio je, u okviru Ministarstva elektroprivrede Jugoslavije, poslovima na obnovama i izgradnjama hidro i termoelektrana, i ostao je upamćen kao čovek koji je sa ogromnom energijom, pragmatično i uporno, vodio i završavao projekte na kojima je radio.
|
Na mestu generalnog
direktora Elektroprivrede Srbije (1955-1965), Urošević je dao
inicijativu da Srbija izgradi elektrane čijom će proizvodnjom pokriti
sopstvene potrebe, kao i da ih mrežom 110 kV i 220 kV dalekovoda poveže u
jedinstveni sistem.
Pod njegovim vođstvom su počele pripreme i gradnja HE „Đerdap“, snage 1050 MW, poslednje velike hidroelektrane u planovima ZEPS-a, kao i izgradnja 400-kilovoltne prenosne mreže. Uviđajući da ni to ne garantuje dugoročno pokrivanje stalno rastuće potrošnje, Urošević se okrenuo planovima za izgradnju velikih termoelektrana sa snažnim agregatima i otvaranju površinskih kopova uglja velikog kapaciteta. Predložio je projekat izgradnje TE „Obrenovac“ snage šest puta 200 MW i odgovarajućih kopova u kolubarskom ugljenom basenu.
Urošević se prihvatio da lično rukovodi izgradnjom i danas najveće termoelektrane na Balkanu. Njegovoj pažnji nije izmakla potreba blagovremenog okupljanja i obučavanja pogonskog osoblja i uvođenja savremene organizacije u eksploataciju velikih blokova. Pripremljene ekipe su pouzdano pustile u rad prvi blok 7. marta 1970. godine, a drugi šest meseci kasnije.
Nastavak gradnje je obeležen novim poduhvatom Crnog – predložio je i izborio se da se treći blok, kao i ostala tri, grade sa snagom od 305 MW. Razlozi – niži investicioni troškovi, niža cena proizvodnje električne energije i hvatanje savremenog tehnološkog koraka u gradnji termoelektrana u svetu. Time je elektrana dobila kapacitet 1650 MW i postala najveća u zemlji. Proizvodnjom od 8 do 10 milijardi kWh pokrivala je najveći deo potreba za električnom energijom do kraja sedamdesetih godina.
Opsednut stvaralačkim radom i okrenut budućnosti, Urošević je pristupio izradi projekta termoelektrane snage 4x620 MW, uz isto obrazloženje: ekonomičnost gradnje i proizvodnje, savremena tehnologija koja je garantovala da elektrana dugo godina radi i opstane i u 21.veku.
Dok je na Termoelektrani „A“ IV blok bio u završnoj fazi, a V i VI u punom zamahu izgradnje, u proleće 1978. godine započeta je gradnja novog giganta na Savi. Prvi blok Termoelektrane „B“, i danas najveći na Balkanu, u pogonu je od 3. novembra 1983, a drugi od 28. novembra 1985. godine.
Natprosečni proizvodni rezultati ovih postrojenja potvrdili su vizije Bogoljuba Uroševića Crnog. Elektrane na Savi postale su ono što je Crni zamislio – stožer elektroprivrede Srbije. Bio je na njih ponosan, a ljudi u njima ponosni na njega. To su izrazili postavljanjem spomen biste na ulazu u TENT A svom utemeljitelju i čelnom neimaru.
