Strategija razvoja kolubarskog ugljenog basena bazirana je, između ostalog, na činjenici da će ugalj ostati bazni energent za proizvodnju električne energije u Srbiji i podatku da u kolubarskom ugljenom basenu ima oko 2,1 milijarda tona bilansnih rezervi uglja, što znači da se u ovom delu EPS-a ugalj može proizvoditi još pedesetak godina.
Da bi proizvodnja uglja na kopovima RB „Kolubara” i u budućnosti bila oslonac sigurnosti i nezavisnosti elektroenergetskog sistema Srbije, neophodna su velika finansijska ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju rudarske proizvodne opreme na postojećim kopovima.
Nekoliko prethodnih godina u EPS-u je aktuelan investicioni ciklus sa akcentom na modernizaciji proizvodne opreme. Za PK Polje „C”, uz finansijsko kreditiranje EBRD banke, nabavljen je novi najsavremeniji BTO sistem za proizvodnju otkrivke koji je u radu od 2016. godine.
Na „Tamnava-Zapadnom polju” krajem 2014. godine na proizvodnji uglja počeo je da radi novi rotorni bager. Najmoderniji i najveći odlagač za međuslojnu jalovinu sa izuzetnim tehničkim performansama uključen je u rad 2018. godine i ostvaruje odlične proizvodne rezultate.
Takođe, neophodno je obezbediti širenje i razvoj aktivnih kopova – Polja „E”, Polja „G” i „Tamnava-Zapadnog polja”. U planu je nastavak modernizacije opreme i proizvodno-tehnološkog procesa, a u narednom periodu očekuje se i završetak projekta uvođenja sistema za kontrolu kvaliteta uglja na tamnavskim kopovima.
Na PK „Radljevo” trenutno je aktivan jedan sistem za proizvodnju otkrivke i radi se na otvaranju ugljenog sloja, što podrazumeva nabavku nove proizvodne opreme za ovaj ugljenokop.
Ulogu nekada najvećeg kopa Srbije, Polja „D“, ali i Polja „B/C“, preuzeo je površinski otkop Polje „E“.
Zbog otvaranja novih površinskih kopova izmeštaju se delovi naseljenih mesta i velikih infrastrukturnih objekata. Reka Kolubara do sada je već dva puta izmeštana, prvi put 2007. godine za potrebe otvaranja kopa „Veliki Crljeni” i 2017. godine za potrebe otvaranja Polja „G”. Za potrebe širenja kopa izmešten je deo Ibarske magistrale u dužini od oko 7,2 kilometra i u januaru 2020. godine u saobraćaj je puštena nova deonica. Radi se na izmeštanju dalekovoda, delova lokalnih puteva, dela železničke pruge... Zbog rudarskih radova u prethodnim godinama izmeštane su crkve, groblja i objekti od javnog značaja.
