Изазови
енергетске транзиције, регионално повезивање електропривреда, убрзање
инвестиционих пројеката, као и бржа и боља сарадња енергетске струке и науке
биле су главне теме на отварању 37. Саветовања „Енергетика 2022“ у организацији
Савеза енергетичара. У започету енергетску транзицију „умешала“ се глобална
енергетска криза и додатно је отежала започете трансформације електропривреда.
Председник
Савеза енергетичара проф. др Никола Рајаковић указао је да садашњи тренутак
захтева озбиљна решења струке и да је заједничка обавеза реафирмација
енергетике. Он је подсетио на отворена питања као што су ковид, енергетска
криза из последњег квартала 2021, децембарски удар у нашој енергетици и ратне
игре у Украјини, те да сада имамо спиралу раста цена, уз незахвално краткорочно
прогнозирање.
-
Дугорочно у енергетској транзицији следе нам 3Д - декарбонизација,
децентрализација и то на страни и производње и потрошње, као и дигитализација –
рекао је Рајаковић.
Др
Владимир Шиљкут, саветник директора „Електропривреде Србије“ за пословни
систем, истакао је да је ЕПС одувек подржавао стручне скупове и да без сарадње
струке и науке нема ни дугорочног стратешког развоја енергетике.
-
ЕПС има чврсто опредељење да направи заокрет ка обновљивим изворима енергије.
Неће ићи лако, с обзиром да је већи део производње и биће убудуће ослоњен на
угаљ. ЕПС је недавно завршио концепт зеленог пута „Go green road“ који
подразумева и рационализацију класичних извора, јаче ослањање на зелене изворе,
инвестирање у ОИЕ и ослањање на хидро капацитете, као и пројекат на страни
потрошње – рекао је Шиљкут. – Припремљена је одлука о оснивању Стручног савета
и тела ЕПС, а у припреми је оснивање Научног савета у којем ће бити
представници научне заједнице. Тиме практично развијамо идеју да само уз уску
сарадњу струке и науке имамо будућност енергетике.
Шиљкут
је истакао сарадњу са електропривредама у региону, јер без тога нема будућности
и сада се већ размењују искуства и анализирају могући пројекти.
Зоран
Илић, помоћник министра рударства и енергетике, подсетио је на донети
законодавни оквир у области енергетике, али је и указао да енергетска
безбедност није на задовољавајућем нивоу. Он је указао да је декарбонизација и
повећање учешћа ОИЕ циљ, али да је неопходно повезивање на свим нивоима.
-
Ниједна нова електрана није саграђена 30 година и сви смо криви. Зато инжењери
не смеју да ћуте – објаснио је Илић.
Лука
Петровић, генерални директор Електропривреде Републике Српске, истакао је да су
инвестиције кључне, велики су потенцијали и државе морају да инвестирају да би
енергетски сектори били независни. Милутин Ђукановић, председник Борда
директора Електропривреде Црне Горе, рекао је да државе региона морају
енергетске пројекте да прогласе стратешким, јер је све иритирајуће споро, а
време пролази.
Током
тродневног саветовања „Дугорочни и краткорочни изазови започете енергетске
транзиције у Србији“ биће представљено 90 радова, а учествују представници
факултета, института, електропривреда из региона, електроенергетских компанија…
