ЕПС јуче, данас и сутра

Teрмоелектрана на Дорћолу у Београду је прва јавна електрана у Србији. Почела је да ради 6. октобра 1893. године и тај датум представља почетак електрификације у Србији. Електричном енергијом осветљаване су улице града и домови угледних грађана, покретана „варошка железница“ (трамваји) и ретки индустријски погони. На улицама града било је постављено 65 лучних лампи и 422 сијалице.

Ђорђе Станојевић (Неготин, 1854 – Париз, 1921) био је професор физике и механике на Високој школи у Београду и најзаслужнији за електрификацију Србији. Био је поборник увођења електричног осветљења уместо гасног. Захваљујући неисцрпној енергији и ентузијазму професора Станојевића подигнуте су хидроелектране „Под градом“ у Ужицу, „Гамзиград“ код Зајечара и „Вучје“ код Лесковца.

Производња угља у Србији започела је у Костолцу, 1870. године. За развој овог рудника и српског рударства најзаслужнији је био Ђорђе Вајферт. Почетком 20. века учешће костолачког рудника у укупној производњи угља у Србији достизало је 90 одсто.

Хидроелектрана „Под градом“ на Ђетињи, у Ужицу је прва електрана у Србији која је радила по Теслиним принципима полифазних струја. Камен темељац електране поставио је лично краљ Александар Обреновић, а електрана је почела да ради 2. августа 1900. године. „Електрика“ из ње покретала је машине Ткачке радионице и осветљавале ужичке улице. Електрана ради и данас.

Први пренос електричне енергије у Србији извршен је од ХЕ „Вучје“ до Лесковца, далеководом дужине 17 километара. Електрана је почела да ради 1903. године, за потребе чувених ткачница „српског Манчестера“ и осветљавање Лесковца. У погону је и данас. Данас је ХЕ „Вучје“ је уврштена у програм „Milesstone“ – листу најважнијих објеката и достигнућа у електротехници, чиме је постала део светске техничке баштине.

ХЕ „Света Петка“, названа тако по оближњој цркви и манастиру, почела је да ради 1908. године. Свечаном пуштању у рад присуствовале су највише државне, политичке и јавне личности, а тај важни догађај забележен је и у црквеним књигама. Била је то највећа и најскупља електрана тог доба у Србији. Она ради и данас.

Хидроелектрана „Гамзиград“ почела је да ради 1909. године. Прве сијалице засијале су на варошкој пијаци, свечано и уз велико славље. Електрична енергија дању је коришћена за потребе Фабрике зејтина и млинова, а у вечерњим сатима за осветљавање улица. У благодетима „електрике“ убрзо су почели да уживају имућни и угледни грађани Зајечара. Електрана је у погону и данас.

На Никољдан, 19. децембра 1911. године почела је да ради ХЕ „Моравица“. Те вечери засиале су сијалице по улицама, у кафанама, у општинској згради и у двадесетак приватних кућа. Гледајући Ивањицу са оближњих планина, људи су говорили: „Виђи, што је мјесецова изнад Ивањице“. Хидроелектрана је у погону је и данас. Смештена је у самом граду и део је туристичке понуде Ивањице.

Први површински коп у Србији отворен је у Колубари 1952. године. Укључивањем „Поља А” у редовну производњу, започео је велики производни замах у производњи угља.

Рударски сектор у „Електропривреди Србије“ је основна карика у функционисању електроенергетског система. Око 70 одсто произведене електричне енергије у Србији произведе се у термоелектранама, из угља са површинских копова РБ „Колубара“ и „ТЕ-КО Костолац“. Уз предузете активности за повећање ефикасности, увођење савремених технологија, кроз бољу организацију и унапређење мера заштите животне средине, угаљ ће и даље остати основни базни енергент Србије за производњу електричне енергије.

Почела да ради ТЕ „Никола Тесла А“, највећа термоелектрана на Балкану и уједно највећи појединачни произвођач електричне енергије у електроенергетском систему Србије.

Хидроенергетски и пловидбени систем (ХЕПС) „Ђердап 1” у потпуности је пуштен у рад. То је највећа хидротехничка грађевина на Дунаву и највећи произвођач хидроенергије у Југоисточној Европи. Пројектован је и грађен заједнички са Румунијом, тако да обе државе располажу симетричним деловима главног објекта, а његова симетрала представља државну границу.

Ради препумпавања воде из Лисинског у Власинско језеро, изграђена је ПАП „Лисина“. Тиме је омогућена већа производња „Власинских ХЕ”.

Почела да ради ХЕ „Увац”.

Подигнута Реверзибилна хидроелектрана „Бајина Башта“, истински драгуљ српског електропривредног система.

Почела да ради ТЕ „Никола Тесла Б”, са две највеће електроенергетске јединице у Србији.

Друга заједничка српско-румунска хидроелектрана на Дунаву - ХЕ „Ђердап 2”, пуштена у погон.

Почео да ради Површински коп „Дрмно” у Костолцу.
Пуштен у погон блок Б1 у ТЕ „Костолац Б".

Изграђена хидроелектрана „Пирот”.

„Електропривреда Србије" основана као јавно предузеће. 
Пуштен у погон блок Б2 у ТЕ „Костолац Б”

У НАТО бомбардовању електроенергетска постројења ЕПС-а претрпела велика оштећења.

После 13 година прекида, електроенергетски систем Србије поново повезан са првом синхроном зоном UCTE.

Из ЈП ЕПС издвојена делатност преноса електричне енергије и формирана два самостална јавна предузећа: „Електропривреда Србије“ и „Електромрежа Србије“.

На либерализованом тржишту високог, средњег и ниског напона ЕПС задржао доминантну позицију.

У оквиру кинеског кредитног аранжмана, ЕПС и кинеска компанија ЦМЕЦ ревитализвали оба блока у ТЕ „Костолац Б“ и уговорили изградњу трећег блока снаге 350 МW и проширење копа „Дрмно“ са девет на 12 милиона тона угља годишње производње.
Катастрофалне поплаве у Србији нанеле штету рударским, производним и дистрибутивним капацитетима ЕПС-а. Успешна санација изазвала велику пажњу нарочито у рударском сектору у свету.

Историјске промене у ЕПС-у: завршена прва фаза реорганизације, а статусне промене омогућиле су ефикасно и профитабилно пословање компаније.

У Новом Саду почео да ради Национални дистрибутивни диспечерски центар „ЕПС Дистрибуције“ за управљање дистрибутивним системом електричне енергије. Центар модернизује целокупни дистрибутивни управљачки систем на подручју Србије.

Унапређен превоз угља до Термоелектрана „Никола Тесла“ – за железнички транспорт ТЕНТ-а набављена електрична локомотива најновије генерације.
Почеле активности на отварању нових копова у РБ „Колубара“: поља „Е“, „Г“ и „Радљево“.

Дистрибуција електричне енергије издвојена из ЕПС и „Електродистрибуција Србије“ (ЕДС) послује као самостално предузеће у власништву Владе Србије.

Од 13. априла „Електропривреда Србије“ је затворено акционарско друштво