Однос према животној средини представља један од битних елеменета у раду огранка ТЕ „Никола Тесла“. Ради санације животне штете животној средини и спречавања нових негативних утицаја еколошки пројекти имају запажено место у инвестиционим и финансијским плановима овог огранка.
КЉУЧНИ ПРОЈЕКТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
- Реконструкција електрофилтера
- Систем за транспорт и депоновање пепела и шљаке
- Изградња постројења за одсумпоравање и редукцију азотних оксида (NОx) примарним мерама
- Континуално мерење емисије опасних и штетних материја на блоковима огранка
- Смањење утицаја депонија пепела на животну средину
- Спречавање негативног утицаја отпада на земљиште и воду (Складиште за привремено одлагање отпада, Постројења за пречишћавање отпадних вода)
РЕКОНСТРУКЦИЈА ЕЛЕКТРОФИЛТЕРА
Са завршетком реконструкције електрофилтерског постројења у ТЕ “Морава" у Свилајнцу, 2016. године, Огранак ТЕНТ „Електропривреде Србије“ завршио је планирано побољшање рада електрофилтера свих блокова јачих од 100 мегавата (укупно њих 10) и тако свео загађење ваздуха (емисију чврстих честица) у границе прописане законском регулативом - до 50 милиграма по нормалном метру кубном димног гаса. Реконструкција електрофилтера у Огранку ТЕНТ коштала је око 65 милиона евра. Највећи део средстава добијен је од Европске уније (средства претприступног фонда ИПА), а коришћена су и сопствена средства ЕПС-а, кредити и средства Фонда за заштиту животне средине Републике Србије.
СИСТЕМ ЗА ТРАНСПОРТ И ДЕПОНОВАЊЕ ПЕПЕЛА И ШЉАКЕ
У ТЕНТ Б је 2009. године уграђен систем за прикупљање, транспорт и одлагање пепела и шљаке, израђен по новој технологији где се пепео меша са водом у односу 1:1 (некада је тај однос био 1:10). Изградњом новог система за одлагање пепела спречено је развејавање пепела са депоније, 10 пута је смањена количина воде за транспорт пепела, а тиме и трајно заустављено загађење подземних вода.
Две хиљаде дванаесте године у ТЕ „Колубара“ у Великим Црљенима пуштен је у рад систем за хидраулични транспорт пепела за пети блок. Тиме је коначно решен један од највећих еколошких проблема у МЗ Велики Црљени и на подручју општине Лазаревац.
Планирано је да се овакав систем уради и на ТЕНТ А који ће бити најзахтевнији и најсложенији јер ће се, поред пепела и шљаке, овим системом прикупљати и одглагати и гипс као нус производ рада будућег постројења за одсумпоравање. Израђен је пројекат за реконструкцију овог система као и Студија оправданости и Студија о процени утицаја на животну средину. Пројекат је пријављен Европској унији од које се очекује да путем донација и кроз постојеће програме одобри одређена финансијска средста за реализацију овог пројекта. Процењена вредност овог пројекта на ТЕНТ А је 45 милиона евра.
ИЗГРАДЊА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ОДСУМПОРАВАЊЕ И РЕДУКЦИЈА NОx ПРИМАРНИМ МЕРАМА
Одсумпоравање представља најскупљи пројекат у домену заштите животне средине на Балкану. Међувладина нота о сарадњи између Србије и Јапана размењена је 24.новембра 2011. године у Обреновцу, када је потписан и уговор о кредиту између „Електропривреде Србије“ и јапанске агенције за међународњу сарадњу (ЈICА) вредан преко 250 милиона евра. Урађени су идејни пројекат и студија оправданости којим се предвиђа изградња постројења за одсумпоравање димних гасова на четири блока ТЕНТ А (А3-А6) и на оба блока ТЕНТ Б. Услови пројекта су веома повољни, период одложене отплате је пет година, а рок за отплату 15 година. Кредит је одобрен по каматној стопи од 0,6 процената. Крајем 2017. године почела је реализација пројекта одсумпоравања у ТЕНТ А, која је завршена 2024. године.
Пројекат одсумпоравања димних гасова за оба блока ТЕНТ Б започео је 2022. године, а завршетак радова се очекује 2025. године.
На блоку ТЕНТ А5 су, 2012. године, уграђени нови, ротациони, горионици у ложиште котла, по савременој технологији јапанске фирме Хитачи (HITACHI) који представљају један од значајнијих делова новог система за редукцију азотних оксида (NОx).
На блоку ТЕНТ А3, 2014. године, уграђен је млазни тип горионика, који је новим техничким решењем на неки начин модернизован односно модификован.
Пројекат за смањење емисије азотних оксида реализован је и на блоку ТЕНТ А4, док је блок А6 у плану у наредном периоду.
Новим системом за редукцију азотних оксида створени су услови да просечне вредности емисија азотних оксида поменутих блокова, при њиховим номиналним режимима рада, буду сведене на ниво око 200 милиграма по нормалном метру кубном.
КОНТИНУАЛНО МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ ОПАСНИХ И ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА НА БЛОКОВИМА ОГРАНКА ТЕНТ
Почев од 2003. године сукцесивно су уграђивани поједини анализатори за континуално мерење прашкастих материја и гасова. Током новембра 2011. године завршена је уградња опреме на свим блоковима ТЕНТ А, ТЕНТ Б и ТЕК А5 у оквиру CEMS (Continuous Emission Monitoring System) пројекта. У склопу пројекта ће бити задовољени захтеви обраде података у складу са домаћом законском регулативом и према европској Директиви за велика ложишта 2001/80.
У току марта и априла 2013. године извршена су мерења емисија димних гасова за потребе калибрације мерне опреме.
Изградња система је финансирана из донације Делегације Европске уније у Београду и делом из сопствених средстава. Вредност овог уговора је око 1,7 милиона евра.
СМАЊЕЊЕ УТИЦАЈА ДЕПОНИЈА ПЕПЕЛА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
На депонији се врши механичко таложење пепела из суспензије пепела и воде, при чему настају преливне и дренажне отпадне воде које се испуштају у реку Саву на ТЕНТ А. На депонији ТЕНТ Б, захваљујући смањењу количине воде за транспорт пепела, од фебруара 2011. године преливне и дренажне воде се врше не испуштају у поток Вукићевица, већ се користе за прскање сувих плажа и насипа.
Поред утицаја на загађивање воде, депоније представљају површински извор загађивања ваздуха честицама пепела. Због неповољних физичко-хемијских карактеристика пепела и пстојећег начина одлагања пепела на отвореним депонијама, при сувом и ветровитом времену долази до еолске ерозије пепела. У складу са постојећом технологијом транспорта и одлагања пепела, у циљу спречавања еолске ерозије пепела са депонија, премењују се одговарајуће мере заштите:
1.Биолошка рекултивација – обавља се на основу „Главног пројекта биолошке рекултивације депонија пепела и шљаке ТЕНТ А и ТЕНТ Б и подразумева формирање биопокривача и шумског засада применом одговарајућих агротехничких мера. Сваке године се на депонијама пепела обавља пролећна и јесења сетва смеше вишегодишњих трава и пошумљавање насипа – заснивање засада жбуња и дрвећа. Травнати покривач-биопокривач својом вегетационом масом штити површину од еолске ерозије и биолошки мелиорише подлогу а засад локално смањује ударе ветрова и транспорт суспендованих честица.
2.Одржавање воденог огледала (језера) – максимална површина по пројекту износи око 60 процената у односу на површину активне касете.
3.Квашење плажа, површина између језера и насипа на активној касети које нису покривене воденим огледалом, врши се помоћу система топова.
4.Квашење новоизграђених насипа – суве површине новоизграђених насипа и засејане траве на активној касети се врши системом прскача.
СПРЕЧАВАЊЕ НЕГАТИВНОГ УТИЦАЈА ОТПАДА НА ЗЕМЉИШТЕ И ВОДУ
Складишта за привремено одлагање отпада
Генерисан отпад који настаје током редовног рада постројења и њиховог ремонта одлаже се у складишта за привремено одлагање на свакој од локација Огранка ТЕНТ. Велики део сакупљеног отпада, сврстан у опасан или неопасан, у циљу смањења негативног утицаја на животну средину, се продаје, уступа или се врши његова предаја трећој страни уз надокнаду, тј. збрињавање отпада. Сваке године се потписују уговори са овлашћеним оператерима за одређене врсте опасног и неопасног отпада. За све четири локације огранка ТЕНТ планирана је изградња складишта за привремено одлагање отпада, у складу са новом законском регулативом. Институт „Кирило Савић“ је израдио Идејни пројекат са студијом оправданости, а „Машинопројект опринг“ Студије процене утицаја складишта на животну средину. Током 2016. године, на површини од 1,93 хектара, планирана је изградња складишта за привремено одлагање отпада на ТЕНТ А. Процењена вредност ове инвестиције износи око 100 милиона динара. Складиште је завршено крајем 2017. године.
Постројења за пречишћавање отпадних вода
Средином 2016. године на ТЕНТ А је изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода. Укупна вредност овог пројекта је 9,5 милиона евра од тога 6 милиона евра је обезбеђено кроз донацију ЕУ (ИПА фонд 2011) док су 3,5 милиона евра средства ЈП ЕПС. Пречишћавање отпадних вода се, према пројекту, обавља у неколико постројења која су размештена у обиму од 3 км на локацији ТЕНТ А. У сваком од њих вршиће се третман различитих врста отпадних вода које настају у термоелектрани, од заугљених, замазућених, зауљених отпадних вода, затим санитарних вода до отпадних вода које ће настајати у процесу одсумпоравања димних гасова.
Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у ТЕНТ Б почела је 1. августа 2023. године. Вредност радова је око 10 милиона евра. Завршетак радова се очекује 2025. године.
