 | Инжењер Богољуб Урошевић Црни (1911-1992) је био идејни творац, неимар, утемељивач и први директор Термоелектрана „Никола Тесла“. Припадао је генерацији која је, након Другог светског рата, започела изградњу енергетских капацитета, а затим и стварању јединственог електроенергетског система. Руководио је, у оквиру Министарства електропривреде Југославије, пословима на обновама и изградњама хидро и термоелектрана, и остао је упамћен као човек који је са огромном енергијом, прагматично и упорно, водио и завршавао пројекте на којима је радио.
|
На месту генералног
директора Електропривреде Србије (1955-1965), Урошевић је дао
иницијативу да Србија изгради електране чијом ће производњом покрити
сопствене потребе, као и да их мрежом 110 kV и 220 kV далековода повеже у
јединствени систем.
Под његовим вођством су почеле припреме и градња ХЕ „Ђердап“, снаге 1050 МW, последње велике хидроелектране у плановима ЗЕПС-а, као и изградња 400-киловолтне преносне мреже. Увиђајући да ни то не гарантује дугорочно покривање стално растуће потрошње, Урошевић се окренуо плановима за изградњу великих термоелектрана са снажним агрегатима и отварању површинских копова угља великог капацитета. Предложио је пројекат изградње ТЕ „Обреновац“ снаге шест пута 200 МW и одговарајућих копова у колубарском угљеном басену.
Урошевић се прихватио да лично руководи изградњом и данас највеће термоелектране на Балкану. Његовој пажњи није измакла потреба благовременог окупљања и обучавања погонског особља и увођења савремене организације у експлоатацију великих блокова. Припремљене екипе су поуздано пустиле у рад први блок 7. марта 1970. године, а други шест месеци касније.
Наставак градње је обележен новим подухватом Црног – предложио је и изборио се да се трећи блок, као и остала три, граде са снагом од 305 МW. Разлози – нижи инвестициони трошкови, нижа цена производње електричне енергије и хватање савременог технолошког корака у градњи термоелектрана у свету. Тиме је електрана добила капацитет 1650 МW и постала највећа у земљи. Производњом од 8 до 10 милијарди kWh покривала је највећи део потреба за електричном енергијом до краја седамдесетих година.
Опседнут стваралачким радом и окренут будућности, Урошевић је приступио изради пројекта термоелектране снаге 4x620 МW, уз исто образложење: економичност градње и производње, савремена технологија која је гарантовала да електрана дуго година ради и опстане и у 21.веку.
Док је на Термоелектрани „А“ IV блок био у завршној фази, а V и VI у пуном замаху изградње, у пролеће 1978. године започета је градња новог гиганта на Сави. Први блок Термоелектране „Б“, и данас највећи на Балкану, у погону је од 3. новембра 1983, а други од 28. новембра 1985. године.
Натпросечни производни резултати ових постројења потврдили су визије Богољуба Урошевића Црног. Електране на Сави постале су оно што је Црни замислио – стожер електропривреде Србије. Био је на њих поносан, а људи у њима поносни на њега. То су изразили постављањем спомен бисте на улазу у ТЕНТ А свом утемељитељу и челном неимару.
