ХЕПС Ђердап 1
Хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап 1”, комплексан и
вишенаменски објекат, изграђен је на 943. километру Дунава од ушћа у
Црно море. Коначан положај главног објекта на профилу Сип Гура Ваии,
одређен на основу опсежних студијских и истражних радова, топографских,
хидролошких, геолошких, хидрогеолошких, геомеханичких и геотехничких,
обезбеђивао је најоптималније искоришћење хидроенергетског потенцијала
Дунава и услов да се током градње пловидба не обуставља.
Према Споразуму о изградњи и експлоатацији између тадашње СФРЈ и СР
Румуније, главни објекат ХЕПС „Ђердап 1” пројектован је и изграђен тако,
да свакој страни припадне по једна електрана, једна бродска преводница,
једна половина преливне бране и по једна непреливна брана, са пратећим
објектима. Преко бране направљен је друмски пут. Државна граница иде
управно на осу бране и дели објекат на два симетрична дела. Да би се то
остварило померена је у корист Румуније.
Свака страна изводила је, у принципу, радове на својој територији уз
синхронизацију са другом страном и стриктно поштовање утврђених рокова.
Изградња ХЕПС „Ђердап 1” је званично почела 7. септембра 1964. године.
Први агрегати пуштени су у рад 6. августа 1970. године, истовремено на
југословенској и румунској страни. Румунска бродска преводница почела је
превођење бродова 3. августа 1969, а југословенска октобра 1970.
године. Коначно преграђивање Дунава обављено је 13. августа 1969.
године. Током изградње главног објекта ископано је 13,4 милиона кубних метара шљунка и речног наноса, 7,2 милиона кубика стена, уграђено 3,2 милиона кубика бетона, 167.000 тона арматуре и челичне конструкције и 69.000 тона опреме.
ХЕПС Ђердап 2
ХЕПС „Ђердап 2” друга је заједничка југословенско - румунска
хидроелектрана на Дунаву. Изграђена је на 863. км Дунава од ушћа у Црно
море на профилу Кусјак – Островул Маре. Као и ХЕПС „Ђердап 1” и овај
систем је комплексан и вишенаменски хидротехнички објекат.
Поред енергетског и пловидбеног има велики значај за пољопривреду,
друмски и железнички саобраћај. Преко овог објекта, поред пута
предвиђена је изградња железничке пруге. Током изградње, почела је
званично 3. децембра 1977. године, последњи десети агрегат на
југословенској страни пуштен је у рад септембра 2000. године, ископано
је 2,5 милиона кубних метара земље и наноса и уграђено 948.000 м3 бетона и 70.000 тона бетонског гвожђа.
ХЕПС „Ђердап 2” састоји се од основне електране, две додате електране,
две преливне бране, две бродске преводнице и два разводна постројења ТТ
ГКВ. Свакој страни припада по један од поменутих објеката. Основна
електрана, као грађевинска целина, подељена је на два једнака дела. У
основну и додатну електрану на југословенској страни уграђено је 10
агрегата капсулног типа, потопљених у воду, укупне инсталисане снаге 270
МW. Турбина је Капланова са хоризонтално постављеним вратилом.
Власинске ХЕ
Пројектантима и градитељима требала је једна деценија да направе велики
градитељски корак у изградњи „Власинских хиодроелектрана”.
Јула 1955. год. ушао је у погон „Б” агрегат „Врле 1”. Хладних јесењих
дана исте године вршене су техничке припреме да у погон уђе и агрегат
„А”, односно да оба агрегата „Врле 1” буду синхронизована на мрежу
система Електропривреде.
У наредне две године – до фебруара 1958. у погон су ушли и агрегати
„Врле 3” и „Врле 4”. На тај начин била је окончана прва фаза изградње
најстаријих српских електрана.
Замишљена и пројектована од самих почетака израдње прве фазе, у
каснијим годинама доћи ће на ред и изградња друге фазе – што је значило
дуплирање капацитета и снаге „Власинских електрана”.
Укупна грађевинска висина бране износи 34,43 м, а над тереном је њених 25,7м. Горња кота је на 1213м надморске висине.
Брана је дугачка 239м, широка у стопи 139,28, а у круни 5,5м. У купно
је у њу уграђено 332.000 кубика камена, земље, гвожђа и бетона.
На десном боку бране смештени су темељни испусти, а површински прелив изведен је на левој обали, са протоком од 17м3 воде у секунди.
Изградњом бране створена је „чеона акумулација” система, укупног капацитета 167.000.000 м3 воде, од којих су 107 енергетски потенцијал, а 60 милиона кубика тзв. „мртве воде”.
При максималном успору (највишој коти) површина језера износи 16 км2, дужина десетак, а ширина до 2 километра. Просечна дубина је око 15 м, а највећа код бране – 34м.
Укупан слив вода у језеро је 143,4 милиона кубика, значи 68,7 милиона
кубика класичног језерског слива, а након изградње ПАП „Лисина” још 74,7
милиона кубика препумпаних вода Божичке и Лисинске реке. Повећаним
сливом и повећаном снагом у све четири електране „Власина” има могућност
јачег утицаја на покривање шпицева потрошње у електросистему, са
могућом дневном производњом од 2,5 до 2,8 милиона кWх.
Довођењем власинских и лисинских вода, а истовременим одбијањем
процента испарења, кроз агрегате „Врле 1” прође у средње кишној години
око 140 милиона кубика воде, а даљим додавањем вода са сопствених
сливова кроз агрегате „Врле 2” прође око 160, „Врле 3” 195 и „Врле 4”
преко 200 милиона кубика воде.
ХЕ Пирот
Хидроелектрана „Пирот” је
лоцирана на територији југоисточне Србије, између Пирота и бугарске
границе и користи воде Височке реке на профилу бране „Завој”.
Акумулација „Завој” настала је природним путем. Велико клизиште,
25.02.1963. затворило је долину Височице, претворивши је у језеро. На
дну језера остало је село Завој, а природна брана искоришћена је да се
уз њу изгради вештачка брана у коју је уграђено 1,5 милиона кубика
камена, глине и филтерског материјала. Акумулација Завој дугачка је
17 км, простире се на 550 хектара, са највишом котом од 616мнм, и садржи
око 170 милиона кубика воде.
Камен темељац ХЕ „Пирот“ положен је 08.09.1977. , а радови на изградњи
су почели 1983. године, док је први агрегат пуштен у рад 1990. године.
То је акумулациона електрана деривационог типа са тунелом и цевоводом под притиском и акумулацијом за годишње изравнање.
Сама акумулација је вишенаменска. Њене воде се користе за:
-
производњу електричне енергије
-
прихватање поплавног таласа
-
снабдевање водом
-
спречавање наноса
-
оплемењавање малих вода
