Izuzetnim
naporima zaposlenih, pre svega, u proizvodnji uglja i električne energije,
„Elektroprivreda Srbije“ uspela je da stabilizuje poslovanje tokom 2022. godine
i spremna je za zimu, a počela je povremeno i da izvozi struju. EPS je u
decembru izvezao električnu energiju vrednu 16,4 miliona evra – rekao je dr
Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem.
On je
ukazao da je izvoz uz ovakve cene na tržištu veoma značajan i za saniranje
finansijskih prilika u EPS, koje su zbog okolnosti iz decembra 2021. godine
bile prilično loše. On je naveo i da je u 2022. godini bila i nezapamćena suša
u poslednja tri veka, odnosno loša hidrološka godina. Dunav je bio na najnižem
nivou za 32 godine, pa su hidroelektrane EPS-a tokom cele godine imale lošiju proizvodnju
od očekivane i prosečne i proizvodnja iz HE bila je i 30 odsto manja. Sa
trenutnom boljom hidrologijom i hidroelektrane rade na zadovoljavajućem nivou.
Šiljkut
ističe da će EPS u 2023. godini nastaviti sa daljom stabilizacijom, a pre svega
kada je reč o održavanju proizvodnje uglja i električne energije. Govoreći o
dugoročnijim merama i planovima EPS-a, on kaže da je EPS dužan da sprovodi
državnu politiku i ima usaglašene planove sa njom, kao i da ne sme da izgubi iz
vida dalju perspektivu.
- Naši
eksperti, sopstvenim snagama, u junu su napravili projekciju razvoja EPS-a,
imajući u vidu i preuzete evropske obaveze o smanjenju emisija štetnih materija -
naveo je Šiljkut. - U dokumentu „Zeleni put EPS-a“ predviđeno je koliko ćemo
kapaciteta na ugalj morati da ostavimo do 2035. godine, koje će od starih
elektrana biti povučene iz pogona i kako će izgledati investicije EPS-a u
zelenu energiju. Bez izvora kao što je buduća reverzibilna hidroelektrana
„Bistrica“, ne može biti zelenog puta EPS-a i taj projekat je u drugoj fazi
razvoja investicione tehničke dokumentacije. Očekujemo da do kraja 2023. godine
to bude završeno, uslediće izrada dokumentacije za projektovanje, a zatim će
moći da se gradi i da RHE „Bistrica“ bude na mreži najkasnije 2031. godine.
Šiljkut kaže
da je u toku izgradnja vetroparka „Kostolac“, koji će
imati snagu 66 megavata, a za isto područje planiraju se i vetroparkovi Stiško
polje 1 i 2, svaki po 500 megavata. On je naveo i da su solarne elektrane
planirane na pepelištima termoelektrana „Kolubara A“ i „Morava“ kada one budu
zatvorene, kao i za pojedine kasete pepelišta TE „Nikola Tesla“. Prva koja će
biti završena je mala solarna elektrana u kostolačkom području od 10 megavata.
Do juna 2023. očekuje se da novi B3 blok TE „Kostolac B“ počne probni rad, a da
od septembra bude na mreži.
- To je
blok od 350 megavata, imamo obezbeđen energent i biće novi kapacitet za sledeću
zimsku sezonu za koju mnogi smatraju da će biti kritičnija od ove – rekao je
Šiljkut.
Šiljkut je
objasnio i da je osnovan Naučni savet EPS kako bi predstavnici akademske
stručne javnosti, fakulteta i instituta pomogli da se na zelenom putu sagleda
šta je strateški primenjivo u Srbiji, a Stručni savet EPS je od povremenog
postao stalno telo. Formiran je i Naučni odbor za tehničke inovacije, koji će
se baviti konkretnim inovativnim rešenjima.
Da je
situacija u EPS-u daleko bolja nego pre godinu dana, ali da treba još puno
raditi da bi bio na čvrstim nogama ocenio je Željko Marković, lider za sektor
energetike i resursa u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.
- Primena
kratkoročnih mera koje je sprovelo novo rukovodstvo EPS-a dovelo je do
stabilizacije ove kompanije – rekao je Marković. - Uvozom uglja poboljšao se
kvalitet proizvodnje, EPS bolje upravlja sistemom i trgovinom, zbog čega je u
decembru bio i izvoznik struje. Stabilnosti su doprinele i gasne elektrane, a
cena gasa bila je povoljnija u odnosu na cenu električne energije na tržištu.
Marković
očekuje da će v. d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević nastaviti da održava
obećanje i da će se raditi u smeru da se situacija još poboljša i bude još
stabilnija. On kaže da u 2023. treba sprovesti restrukturiranje EPS-a, poboljšati
efikasnost i smanjiti troškove poslovanja, a među dugoročnim merama su razvoj
novih investicija i orijentacija ka obnovljivim izvorima energije.
Govoreći o
budućnosti termokapaciteta na ugalj, Marković kaže da je EPS započeo rad na
otkrivkama novih polja i poboljšanju efikasnosti termoelektrana. On ističe da
Srbija mora da ima strategiju kako da to uradimo u narednih 20 do 30 godina na
najbolji način i da tranzicija bude pravedna prema radnicima na kopovima u
Kolubari i Drmnu, kako ne bi bili njene žrtve.
