Proces proizvodnje električne energije počinje nekoliko desetina pa i stotina metara ispod zemljine površine. Baš tu je priroda, više stotina miliona godina, stvarala ugalj, koji predstavlja osnovni izvor energije za proizvodnju električne energije u „Elektroprivredi Srbije“. Shodno tome, primarna aktivnost u proizvodnom procesu je rudarska aktivnost koja obuhvata otkrivanje, otkopavanje, pripremu i preradu uglja. Oko 40 miliona tona uglja se svake godine sa površinskih kopova isporuči termoelektranama, dok se svega nekoliko stotina hiljada tona otkopa u podzemnim rudnicima.
Otkopavanje uglja na prvi pogled možda izgleda jednostavno, međutim obim i kompleksnost procesa otkopavanja čini rudarski posao jednim od najtežih. Rudarstvo iziskuje ogromno angažovanje zaposlenih, rudarske mehanizacije i prateće opreme. Radno okruženje „pod otvotenim nebom“ ili „u večitom mraku“, aktivnosti na otkopavanju uglja dodatno opterećuje stalnom borbom sa prirodom.
Rudari „Elektroprivrede Srbije“ za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije godišnje otkopaju oko 40 miliona tona uglja iz dva ugljonosna basena, Kolubarskog i Kostolačkog. Ovakav obim proizvodnje iziskuje i izvođenje obimnih pripremnih radova na ukljanjanju prirodnih prepreka, dislokaciji i rekonstrukciji infrastrukture, kao i stvaranju kvalitetnih socijalno-društvenih uslova. To podrazumeva izmeštanje vodotokova, obaranje nivoa podzemnih voda, raseljavanje čitavih naselja, uklanjanje ili izmeštanje kulturno-istorijskih, verskih, infrastrukturnih i privrednih objekata itd.
Nakon više godina pripremnih radova, na scenu stupa rudarstvo u punom smislu te reči. Temelj površinskog načina otkopavanja je svakako otkrivanje uglja tj. otkopavanje masa koje se nalaze iznad uglja. Te mase je, nakon otkopavanja, neophodno transportovati i odložiti na unapred pripremljenu lokaciju čime se u značajnoj meri menja reljef terena u zoni rudarskih radova. Ovaj segment rudarstva je praćen stalnim aktivnostima na sanaciji i rekultivaciji narušenog prirodnog reljefa i dovođenju novonastalih oblika terena u trajno stabilno stanje sa što manje negativnih posledica po prirodu i društvo.
Dolaskom do uglja, koga popularno nazivamo „crnim zlatom“, konačno počinje produktivni deo procesa proizvodnje energije. Tu se svakako ne završavaju predhodno opisane aktivnosti, već se dodatno intenziviraju i stalno razvijaju za sve vreme obavljanja rudarskih radova, a deo njih se nastavlja i nakon obustavljanja proizvodnje.
Imajući u vidu da je ugalj prirodna tvorevina i da čovek nije imao uticaja na njegovo nastajanje, moramo se pomiriti sa činjenicom da u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu najčešće nije dovoljno dobro prostorno raspoređen. Zato rudari posebnu pažnju posvećuju stalnom usavršavanju tehnike i tehnologije otkopavanja. Viševekovna evolucija rudarstva dovela je do razvoja savremene rudarske mehanizacije koja je sposobna da ostvari velike kapacitete u proizvodnji i da istovremeno bude fleksibilna i prilagodljiva čestim promenama uslova rada.
„Njegovo veličanstvo“ bager, konstruisan kao rotorni ili vedričar, polovinom prošlog veka izrastao je u čeličnog „diva“ čije dimenzije dostižu i trocifren broj metara, a masa i više hiljada tona. Postao je sposoban da za sat vremena otkopa nekoliko hiljada metara kubnih materijala i raspolaže snagom od više hiljada kilovata.
U „Elektroprivredi Srbije“ 28 rotornih bagera i 3 bagera vedričara svakoga dana prosečno otkopaju preko 100.000 tona uglja i preko 300.000 kubnih metara jalovine. Ove impozantne količine materijala je neophodno transportovati na željene lokacije koje su udaljene nekoliko, a neretko i preko 10 kilometara od mesta otkopavanja. To se ostvaruje transporterima sa pokretnom gumenom trakom čija ukupna dužina iznosi preko 100 kilometara. Pored bagera na površinskim kopovima prisutni su i odlagači, koji su konstruisani tako da sa transportera prihvataju i odlažu jalovinske mase formirajući spoljašnja ili unutrašnja odlagališta.
Ugalj iz površinskih kopova stiže u pogone za pripremu, preradu i utovar u vagone. Tu se radi drobljenje i selekcija za utovar u železničke vagone koji će ga dalje transportovati do termoelektrana, a jedan manji deo se podvrgava procesu separacije i oplemenjivanja kako bi mogao biti isporučen na maloprodajnom tržištu za široku potrošnju. Tu se i završava deo proizvodnog procesa koji pripada rudarima.
Ljudi i oprema
Pored pomenute osnovne rudarske opreme, kao podrška radovima na otkopavanju, trsnsportu, odlaganju i utovaru, stalno je angažovana i druga rudarska mehanizacija i pomoćna oprema koju čini širok spektar mašina za različite namene: bageri dreglajni, bageri kašikari, buldozeri, utovarači, cevopolagači, dizalice, pumpe, kamioni, teraenska vozila, putnička vozila itd.
Ovako kompleksanim i složenim sistemom za proizvodnju uglja upravljaju i rukovode zaposleni svih obrazovnih profila.
Veoma bitan segment u proizvodnji uglja je održavanje osnovne i pomoćne rudarske mehanizacije kao i ostale sofisticirane opreme koje je podržano stručnjacima svih profila i opremom za održavanje koja je specifična za ovu vrstu delatnosti.
Veoma bitnu ulogu u podršci proizvodnji uglja imaju i Projektantski biroi i IKT tehnologija.
Ugalj
Ugalj je lako sagoriv mineralni agregat kod koga više od 50% težine i više od 70% zapremine čini karbonatna materija (uključujući vezanu vlažnost), nastala sabijanjem i stvrdnjavanjem različitih biljnih vrsta. Zavisno od vrste biljnog materijala, stepena metamorfoze i sadržaja, ugalj se deli na klase. Poslednji na ovoj skali je lignit koga u Srbiji ima u tolikom obimu da je naša zemlja na desetom mestu u svetu po rezervama uglja. U rudarsko- tehnološkom smislu ugalj predstavlja energetsku mineralnu sirovinu čijom se eksploatacijom i preradom ostvaruje profit.
