Nova zelena snaga EPS
Hidroelektrana „Đerdap 1”, gigantska brana koja pregrađuje Dunav i u proseku proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, jedan je od najvećih hidrotehničkih poduhvata našeg vremena. Kolosalna građevina, koja snagu Dunava transformiše u zelenu energiju, zahvaljujući stručnosti i angažovanju zaposlenih u potpunosti je ispunila osnovnu funkciju proizvodnje energije. Radni vek agregata ugrađenih u HE „Đerdap 1” je 200 hiljada radnih sati. Rezultati koje su mašine ostvarile govore da je ova brojka daleko premašena, pa je bilo neophodno da se revitalizuje.
Stručni timovi EPS, HE „Đerdap”, stručnjaci domaćih naučnih institucija i ruske fabrike „Silovie mašine”, znanjem i radom uspešno su odgovorili izazovu. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača.
Agregat A3 je poslednja mašina koja je ušla u revitalizaciju i njemu je pripao rekord svih rekorda. Po završetku obnove, naša najveća HE ima veću snagu i pouzdanost i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina. Nominalna aktivna snaga agregata sada je 190 MW, a pre je bila 171 MW, što znači da se revitalizacijom dobila jedna nova elektrana.
Najveća snaga i najvredniji resurs elektrane su njeni zaposleni. HE „Đerdap 1“, kao sastavni deo „Elektroprivrede Srbije“, posebnu pažnju poklanja planskom i organizovanom unapređenju stručnih znanja i veština.
Tehnički podaci elektrane posle revitalizacije:
- Nominalna prividna snaga elektrane 6 X 211,11 MVA = 1266.66 MVA
- Nominalna aktivna snaga: 6 X 190 MW =1140 MW
- Nominalni napon statora: 15,75 kV
- Nominalna struja statora: 7739 A
- Blok transformator 420/15,75/15,75 kV
- Pobudna struja pri nominalnoj snazi, naponu i faktoru snage: 1880 A
Kratka istorija izgradnje HE „Đerdap 1“
Posle opsežnih istražnih radova, izrade projektne dokumentacije, 7. septembra 1964. godine počela je gradnja HEPS „Đerdap 1”. Pod zaštitom zagata prve faze izvedeni su radovi na iskopu, betoniranju na brodskoj prevodnici, elektrani i tri polja prelivne brane. Za pregrađivanje Dunava bilo je neophodno napraviti privremene saobraćajnice, betonske blokove od 2,5 tona, 5 tona i 12 tona, gabione težine od 3 i 6 tona, kao i dopremiti 85.000 kubika kamena. Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. godine. Stekli su se uslovi da se formira zagat druge faze u kome su izvedeni radovi na ostalih 11 polja prelivne brane. Za vreme pregrađivanja, vode Dunava skrenute su kroz tri polja prelivne brane, temeljne ispuste obe elektrane, peti i šesti turbinski otvor srpske elektrane, a plovidba Dunavom privremeno je zaustavljena.
Za montažu hidroagregata postojala su dva platoa. Jedan na obali, gde je sastavljen turbinski poklopac, gornji krst generatora i privremeno uskladišteni rotor generatora i radno kolo. Na platou u mašinskoj hali ugrađeni su paket-zavrtnji za paketiranje rotora generatora i radna ploča za montažu radnog kola turbine. Statori generatora ugrađivani su na licu mesta. Prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na srpskoj i rumunskoj elektrani
