Proces proizvodnje uglja

Proces proizvodnje električne energije počinje nekoliko desetina pa i stotina metara ispod zemlјine površine. Baš tu je priroda, više stotina miliona godina, stvarala ugalј, koji predstavlјa osnovni   izvor energije za proizvodnju električne energije u „Elektroprivredi Srbije“. Shodno tome, primarna aktivnost u proizvodnom procesu je rudarska aktivnost koja obuhvata otkrivanje, otkopavanje, pripremu i preradu uglјa. Oko 40 miliona tona uglјa se svake godine sa površinskih kopova isporuči termoelektranama, dok se svega nekoliko stotina hilјada tona otkopa u podzemnim rudnicima.
Otkopavanje uglјa na prvi pogled možda izgleda jednostavno, međutim obim i kompleksnost procesa otkopavanja čini rudarski posao jednim od najtežih. Rudarstvo iziskuje ogromno angažovanje zaposlenih, rudarske mehanizacije i prateće opreme. Radno okruženje „pod otvotenim nebom“ ili „u večitom mraku“, aktivnosti na otkopavanju uglјa dodatno opterećuje stalnom borbom sa prirodom.
Rudari „Elektroprivrede Srbije“ za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije godišnje otkopaju oko 40 miliona tona uglјa iz dva uglјonosna basena, Kolubarskog i Kostolačkog. Ovakav obim proizvodnje iziskuje i izvođenje obimnih pripremnih radova na uklјanjanju prirodnih prepreka, dislokaciji i rekonstrukciji infrastrukture, kao i stvaranju kvalitetnih socijalno-društvenih uslova. To podrazumeva izmeštanje vodotokova, obaranje nivoa podzemnih voda, raselјavanje čitavih naselјa, uklanjanje ili izmeštanje kulturno-istorijskih, verskih, infrastrukturnih i privrednih objekata itd.
Nakon više godina pripremnih radova, na scenu stupa rudarstvo u punom smislu te reči. Temelј površinskog načina otkopavanja je svakako otkrivanje uglјa tj. otkopavanje masa koje se nalaze iznad uglјa. Te mase je, nakon otkopavanja, neophodno transportovati i odložiti na unapred pripremlјenu lokaciju čime se u značajnoj meri menja relјef terena u zoni rudarskih radova. Ovaj segment rudarstva je praćen stalnim aktivnostima na sanaciji i rekultivaciji narušenog prirodnog relјefa i dovođenju novonastalih oblika terena u trajno stabilno stanje sa što manje negativnih posledica po prirodu i društvo.
Dolaskom do uglјa, koga popularno nazivamo „crnim zlatom“, konačno počinje produktivni deo procesa proizvodnje energije. Tu se svakako ne završavaju predhodno opisane aktivnosti, već se dodatno intenziviraju i stalno razvijaju za sve vreme obavlјanja rudarskih radova, a deo njih se nastavlјa i nakon obustavlјanja proizvodnje.
Imajući u vidu da je ugalј prirodna tvorevina i da čovek nije imao uticaja na njegovo nastajanje, moramo se pomiriti sa činjenicom da u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu najčešće nije dovolјno dobro prostorno raspoređen. Zato rudari posebnu pažnju posvećuju stalnom usavršavanju tehnike i tehnologije otkopavanja. Viševekovna evolucija rudarstva dovela je do razvoja savremene rudarske mehanizacije koja je sposobna da ostvari velike kapacitete u proizvodnji i da istovremeno bude fleksibilna i prilagodlјiva čestim promenama uslova rada.
„Nјegovo veličanstvo“ bager, konstruisan kao rotorni ili vedričar, polovinom prošlog veka izrastao je u čeličnog „diva“ čije dimenzije dostižu i trocifren broj metara, a masa i više hilјada tona. Postao je sposoban da za sat vremena otkopa nekoliko hilјada metara kubnih materijala i raspolaže snagom od više hilјada kilovata.
U „Elektroprivredi Srbije“ 28 rotornih bagera i 3 bagera vedričara svakoga dana prosečno otkopaju preko 100.000 tona uglјa i preko 300.000 kubnih metara jalovine. Ove impozantne količine materijala je neophodno transportovati na želјene lokacije koje su udalјene nekoliko, a neretko i preko 10 kilometara od mesta otkopavanja. To se ostvaruje transporterima sa pokretnom gumenom trakom čija ukupna dužina iznosi preko 100 kilometara. Pored bagera na površinskim kopovima prisutni su i odlagači, koji su konstruisani tako da sa transportera prihvataju i odlažu jalovinske mase formirajući spolјašnja ili unutrašnja odlagališta.
Ugalј iz površinskih kopova stiže u pogone za pripremu, preradu i utovar u vagone. Tu se radi droblјenje i selekcija za utovar u železničke vagone koji će ga dalјe transportovati do termoelektrana, a jedan manji deo se podvrgava procesu separacije i oplemenjivanja kako bi mogao biti isporučen na maloprodajnom tržištu za široku potrošnju. Tu se i završava deo proizvodnog procesa koji pripada rudarima.

Ljudi i oprema
Pored pomenute osnovne rudarske opreme, kao podrška radovima na otkopavanju, trsnsportu, odlaganju i utovaru, stalno je angažovana i druga rudarska mehanizacija i pomoćna oprema koju čini širok spektar mašina za različite namene: bageri dreglajni, bageri kašikari, buldozeri, utovarači, cevopolagači, dizalice, pumpe, kamioni, teraenska vozila, putnička vozila itd.
Ovako kompleksanim  i složenim  sistemom za proizvodnju uglјa upravlјaju i rukovode zaposleni svih obrazovnih profila.
Veoma bitan segment u proizvodnji uglјa je održavanje osnovne i pomoćne rudarske mehanizacije kao i ostale sofisticirane opreme koje je podržano stručnjacima svih profila i opremom za održavanje koja je specifična za ovu vrstu delatnosti.
Veoma bitnu ulogu u podršci proizvodnji uglјa imaju i Projektantski biroi i IKT tehnologija.

Ugalј
Ugalј je lako sagoriv mineralni agregat kod koga više od 50% težine i više od 70% zapremine čini karbonatna materija (uklјučujući vezanu vlažnost), nastala sabijanjem i stvrdnjavanjem različitih bilјnih vrsta. Zavisno od vrste bilјnog materijala, stepena metamorfoze i sadržaja, ugalј se deli na klase. Poslednji na ovoj skali je lignit koga u Srbiji ima u tolikom obimu da je naša zemlјa na desetom mestu u svetu po rezervama uglјa. U rudarsko- tehnološkom smislu ugalј predstavlјa energetsku mineralnu sirovinu čijom se eksploatacijom i preradom ostvaruje profit.


Top