EPS juče, danas i sutra

​​​​​​​

1857.

Termoelektrana na Dorćolu u Beogradu je prva javna elektrana u Srbiji. Počela je da radi 6. oktobra 1893. godine i taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji. Električnom energijom osvetljavane su ulice grada i domovi uglednih građana, pokretana „varoška železnica“ (tramvaji) i retki industrijski pogoni. Na ulicama grada bilo je postavljeno 65 lučnih lampi i 422 sijalice.

1893.
1870.

Đorđe Stanojević (Negotin, 1854 – Pariz, 1921) bio je profesor fizike i mehanike na Visokoj školi u Beogradu i najzaslužniji za elektrifikaciju Srbiji. Bio je pobornik uvođenja električnog osvetljenja umesto gasnog. Zahvaljujući neiscrpnoj energiji i entuzijazmu profesora Stanojevića podignute su hidroelektrane „Pod gradom“ u Užicu, „Gamzigrad“ kod Zaječara i „Vučje“ kod Leskovca.

Proizvodnja uglja u Srbiji započela je u Kostolcu, 1870. godine. Za razvoj ovog rudnika i srpskog rudarstva najzaslužniji je bio Đorđe Vajfert. Početkom 20. veka učešće kostolačkog rudnika u ukupnoj proizvodnji uglja u Srbiji dostizalo je 90 odsto.

1870.
1900.

Hidroelektrana „Pod gradom“ na Đetinji, u Užicu je prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. Kamen temeljac elektrane postavio je lično kralj Aleksandar Obrenović, a elektrana je počela da radi 2. avgusta 1900. godine. „Elektrika“ iz nje pokretala je mašine Tkačke radionice i osvetljavale užičke ulice. Elektrana radi i danas.

Prvi prenos električne energije u Srbiji izvršen je od HE „Vučje“ do Leskovca, dalekovodom dužine 17 kilometara. Elektrana je počela da radi 1903. godine, za potrebe čuvenih tkačnica „srpskog Mančestera“ i osvetljavanje Leskovca. U pogonu je i danas. Danas je HE „Vučje“ je uvrštena u program „Milesstone“ – listu najvažnijih objekata i dostignuća u elektrotehnici, čime je postala deo svetske tehničke baštine.

1903.
1908.

HE „Sveta Petka“, nazvana tako po obližnjoj crkvi i manastiru, počela je da radi 1908. godine. Svečanom puštanju u rad prisustvovale su najviše državne, političke i javne ličnosti, a taj važni događaj zabeležen je i u crkvenim knjigama. Bila je to najveća i najskuplja elektrana tog doba u Srbiji. Ona radi i danas.

Hidroelektrana „Gamzigrad“ počela je da radi 1909. godine. Prve sijalice zasijale su na varoškoj pijaci, svečano i uz veliko slavlje. Električna energija danju je korišćena za potrebe Fabrike zejtina i mlinova, a u večernjim satima za osvetljavanje ulica. U blagodetima „elektrike“ ubrzo su počeli da uživaju imućni i ugledni građani Zaječara. Elektrana je u pogonu i danas.

1909.
1911.

Na Nikoljdan, 19. decembra 1911. godine počela je da radi HE „Moravica“. Te večeri zasiale su sijalice po ulicama, u kafanama, u opštinskoj zgradi i u dvadesetak privatnih kuća. Gledajući Ivanjicu sa obližnjih planina, ljudi su govorili: „Viđi, što je mjesecova iznad Ivanjice“. Hidroelektrana je u pogonu je i danas. Smeštena je u samom gradu i deo je turističke ponude Ivanjice.

Prvi površinski kop u Srbiji otvoren je u Kolubari 1952. godine. Uključivanjem „Polja A” u redovnu proizvodnju, započeo je veliki proizvodni zamah u proizvodnji uglja.

1952.
1952.

Rudarski sektor u „Elektroprivredi Srbije“ je osnovna karika u funkcionisanju elektroenergetskog sistema. Oko 70 odsto proizvedene električne energije u Srbiji proizvede se u termoelektranama, iz uglja sa površinskih kopova RB „Kolubara“ i „TE-KO Kostolac“. Uz preduzete aktivnosti za povećanje efikasnosti, uvođenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapređenje mera zaštite životne sredine, ugalj će i dalje ostati osnovni bazni energent Srbije za proizvodnju električne energije.

Počela da radi TE „Nikola Tesla A“, najveća termoelektrana na Balkanu i ujedno najveći pojedinačni proizvođač električne energije u elektroenergetskom sistemu Srbije.

1970.
1972.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem (HEPS) „Đerdap 1” u potpunosti je pušten u rad. To je najveća hidrotehnička građevina na Dunavu i najveći proizvođač hidroenergije u Jugoistočnoj Evropi. Projektovan je i građen zajednički sa Rumunijom, tako da obe države raspolažu simetričnim delovima glavnog objekta, a njegova simetrala predstavlja državnu granicu.

Radi prepumpavanja vode iz Lisinskog u Vlasinsko jezero, izgrađena je PAP „Lisina“. Time je omogućena veća proizvodnja „Vlasinskih HE”.

1978.
1979.

Počela da radi HE „Uvac”.

Podignuta Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“, istinski dragulj srpskog elektroprivrednog sistema.

1982.
1983.

Počela da radi TE „Nikola Tesla B”, sa dve najveće elektroenergetske jedinice u Srbiji.

Druga zajednička srpsko-rumunska hidroelektrana na Dunavu - HE „Đerdap 2”, puštena u pogon.

1985.
1987.

Počeo da radi Površinski kop „Drmno” u Kostolcu.
Pušten u pogon blok B1 u TE „Kostolac B".

Izgrađena hidroelektrana „Pirot”.

1990.
1991.

„Elektroprivreda Srbije" osnovana kao javno preduzeće. 
Pušten u pogon blok B2 u TE „Kostolac B”

U NATO bombardovanju elektroenergetska postrojenja EPS-a pretrpela velika oštećenja.

1999.
2004.

Posle 13 godina prekida, elektroenergetski sistem Srbije ponovo povezan sa prvom sinhronom zonom UCTE.

Iz JP EPS izdvojena delatnost prenosa električne energije i formirana dva samostalna javna preduzeća: „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“.

2005.
2013.

Na liberalizovanom tržištu visokog, srednjeg i niskog napona EPS zadržao dominantnu poziciju.

U okviru kineskog kreditnog aranžmana, EPS i kineska kompanija CMEC revitalizvali oba bloka u TE „Kostolac B“ i ugovorili izgradnju trećeg bloka snage 350 MW i proširenje kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje proizvodnje.
Katastrofalne poplave u Srbiji nanele štetu rudarskim, proizvodnim i distributivnim kapacitetima EPS-a. Uspešna sanacija izazvala veliku pažnju naročito u rudarskom sektoru u svetu.

2014.
2015.

Istorijske promene u EPS-u: završena prva faza reorganizacije, a statusne promene omogućile su efikasno i profitabilno poslovanje kompanije.

U Novom Sadu počeo da radi Nacionalni distributivni dispečerski centar „EPS Distribucije“ za upravljanje distributivnim sistemom električne energije. Centar modernizuje celokupni distributivni upravljački sistem na području Srbije.

2016.
2017.

Unapređen prevoz uglja do Termoelektrana „Nikola Tesla“ – za železnički transport TENT-a nabavljena električna lokomotiva najnovije generacije.
Počele aktivnosti na otvaranju novih kopova u RB „Kolubara“: polja „E“, „G“ i „Radljevo“.

​​

Top