Инвестиције „Електропривреде Србије“ у ревитализацију постојећих хидроелектрана и изградњу нових најефикаснији су одговор на будући утицај шема ЕУ на трговање емисијама (ЕТС) и на механизам прекограничног усклађивања угљеника (ЦБАМ) – рекао је Бориша Давидовић, директор Сектора за енергетско-економско планирање и системске услуге у ЕПС, на Самиту енергетике у Требињу.
Он је на панелу „Декарбонизација привредних друштава – будући утицај ЕТС и ЦБАМ на извоз и рентабилност пословања“, истакао да мимо инвестиција, логичан корак што се тиче ЦБАМ, јесте спајање тржишта.
- Србија је највише напредовала са регулативом, усвојен је нови Закон о енергетици, Интегрисани национални и енергетски и климатски план, као и Стратегија енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050. Упркос томе, очигледно је да спајање тржишта неће бити завршено пре него што крене примена ЦБАМ. Трећи корак је или регионални приступ или национална такса на ЦО2, која у старту смањује плаћања ка ЦБАМ, односно комбинација ова два приступа. Дугорочно, најбољи одговор су инвестиције у нове производне капацитете – рекао је Давидовић.
Он је додао да се све електропривреде у региону надају дерогацији, постепеном одлагању примене ЦБАМ и разумевању ЕУ јер ниво економског развоја није такав да то можемо у потпуности да испратимо.
- Ако одмах крећемо са таксама, то смањује инвестиције и постигао би се контраефекат, јер су потребне инвестиције у ОИЕ за смањење такси – рекао је Давидовић.
