Нову стратегију енергетике захтевала је енергетска криза, али и развој вештачке интелигенције, циркуларне економије, као и процес декарбонизације – рекао је Душан Живковић, генерални директор „Електропривреде Србије“ и председник Одбора за енергетику Привредне коморе Србије на данашњој првој јавној расправи о Нацрту Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године, коју су организовали Министарство рударства и енергетике и ПКС.
- Ти процеси наметнули су нова правила игре, а криза је допринела да схватимо колико су енергетски суверенитет и енергетска сигурност приоритет сваке државе, региона, а ЕПС ће бити носилац енергетске транзиције. Нова Стратегија енергетике нам треба и омогућиће да сагледамо како да у наредном периоду енергетске компаније и привреда у суживоту дођу до жељених циљева, првенствено до декарбонизације - рекао је Живковић.
Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Вељко Ковачевић истакао је да Стратегија предвиђа амбициозне циљеве за декарбонизацију енергетског сектора, на начин да се не угрози енергетска сигурност и стабилност.
- До 2030. године, укупна инсталисана снага ветроелектрана и соларних електрана треба да буде 3,5 ГW, чиме ће скоро сваки други произведени мегават-сат бити из зелене енергије. До 2040, капацитет из ОИЕ би требало да буде повећан скоро три пута. Ове амбициозне циљеве можемо да остваримо уколико тај терет поделе јавни и приватни сектор - рекао је Ковачевић.
Он је истакао да се овим документом Србија припрема за већу употребу водоника у енергетици кроз успостављање законске регулативе, јачање технолошког и научно-истраживачког потенцијала, те да је кроз Нацрт Стратегије стављена на сто тема нуклеарне енергије.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић рекао је да је нова стратегија енергетике изузетно важна за развој српске привреде и есенција зелене трансформације енергије.
- Ова стратегија омогућиће да се отвори нови низ послова и могућности за развој привреде. За нас је ова стратегија можда важнија и од стратегије индустријске политике, јер ће условити нове друге стратегије - казао је Весовић
