Изградња вишенаменског хидросистема
„Лим – Западна Морава“ била би решење за све актуелнији проблем енергетске
стабилности, независности и безбедности Србије, уз регулисање водотокова,
обезбеђење резерви питке воде и подстицање привредног развоја земље, рекао је
др Владимир Шиљкут, саветник директора за пословни систем у ЈП ЕПС, на
предавању на Електротехичком факултету у Београду. У оквиру предавања
„Вишенаменско коришћење хидропотенцијала као могућа опција перспективног
развоја електроенергетике, привреде и заштите животне средине у Србији“, Шиљкут
је студентима, професорима и стручњацима из енергетике представио пројекат
хидросистема „Лим – Западна Морава“, чији се развој тренутно разматра у
„Електропривреди Србије“.
- Само срце пројекта и услов за
реализацију била би реверзибилна хидоелектрана „Бистрица“ и њена горња
акумулација „Клак“. Уговор за израду Идејног
пројекта, Студије оправданости и планског документа за РХЕ „Бистрица“ је пред
потписивањем и план је да се изградња заврши до 2030. године. Након тога би се
радило на изградњи система „Лим – Западна Морава“ – рекао је он.
Како је објаснио, овај пројекат би
обухватио изградњу три бране и више хидроелектрана или реверзибилних
хидроелектрана, са акумулацијама чија би резерва износила чак један
терават-час, што је више од тренутних укупних капацитета ЕПС-ових акумулација.
- Кључни објекат у хидросистему
„Лим – Западна Морава“ била би брана Орловача, висине чак 200 метара, са
хидроелектраном, затим деривациона ХЕ „Љубишница“, па брана и ХЕ „Роге“, затим
деривациона ХЕ „Ђетиња“, кроз чији би се тунел лети вода испуштала у Западну
Мораву ради наводњавања и побољшања квалитета воде у том сливу. На крају
би била брана за водозахват „Сврачково“, уз могућност да се и ту изгради
хидроелектрана – прецизирао је др Шиљкут.
Он је подсетио да је овај пројекат
замишљен још пре више деценија, као и пројекат РХЕ „Бистрица“.
- Сада је идеја да се добри
пројекти реафирмишу и иновирају - рекао је др Шиљкут додајући да је његов
допринос пројекту „Лим – Западна Морава“ предлог да се размотри изградња
реверзибилних хидроелектрана, или да се бар уз хидроелектране остави простор за
накнадну изградњу пумпних постројења, онда када достигнути ниво удела
обновљивих извора енергије са варијабилном производњом у производном миксу то
буде захтевао.
- Ове реверзибилне хидроелектране
донеле би највећу могућу флексибилност електроенергетском систему Србије и
омогућиле већу интеграцију ОИЕ. Кроз овај пројекат у наредних пола века Србија
би обезбедила не само енергетску безбедност и стабилност, већ и интеграцију ОИЕ
у највећој могућој мери. У систем би могло да се прикључи и више капацитета на
ОИЕ него што то предвиђају максималистички сценарији – истакао је др Шиљкут.
Говорећи о вредности инвестиције и
могућностима за финансирање, др Шиљкут је навео да је предлог да држава кроз
помоћ из ЕУ и других фондова за зелене пројекте обезбеди новац за финансирање
брана, приступних путева, хидротехничких и гравитационих тунела, јер је то у
функцији регулисања водотокова и смањења опасности од поплава, док би
енергетски део био ЕПС-ова обавеза.
- Надам се да ће презентација
оваквих, добрих и перспективних идеја и пројеката, најпре стручној, а потом и
широј јавности, допринети стварању боље медијске слике и повратити углед и
поверење у ЕПС. И током периода у ком су они били нарушени, млади, стручни и
компанији привржени кадрови ЈП ЕПС размишљали су и делали, иницирајући
реафирмацију тих идеја и пројеката. Тиме су подстакли и нас старије колеге на
акцију, у правом правцу – закључио је Шиљкут.
