Производња зелене енергије и заштита животне средине су високо на листи приоритета „Електропривреде Србије“ тако да је у сарадњи са америчком компанијом Е3 интернешнел успешно покренут пројекат брзорастућих засада врбе, рекао је Милорад Грчић, в.д. директора ЈП ЕПС.
Грчић је са представницима Владе Србије, амбасада, међународних институција и делегације компаније E3 интернешнел обишао засад брзорастућих врба на ободу копа Поље „Г“ у РБ „Колубара“, који представља пилот фазу SLLES пројекта (подизање брзорастућих засада биомасе – енергетске врбе) у ЈП ЕПС.
– Главни приоритет „Електропривреде Србије“ је производња електричне енергије, али одмах следећи је производња зелене енергије, односно повећање процента зелене енергије унутар ЕПС-а и заштита животне средине. У еколошке пројекте ЕПС је досада уложио 540 милиона евра и наставља са улагањем – рекао је Грчић.
Он је нагласио да заштита животне средине остаје приоритет, али да се ЕПС-ов термо сектор мора очувати, да би Србија имала стабилан енергетски систем и довољну количину електричне енергије, како за грађанство, тако и за привреду.
- Када се каже термо сектор подразумева се да ту постоје рудници. И ево нас у руднику где смо кренули са једним пројектом за који је сад евидентно да је на самом почетку свог успеха. За сада имамо само три хектара засађених са неколико врста врба које нису из Србије, али и једну српску врсту, која се бори за своје место, а ја сам сигуран да ће се изборити – рекао је Грчић.
Данијел Берг, саветник у компанији E3 интернешнел, захвалио је директору ЕПС-а на подршци и одличној сарадњи у претходном периоду.
- Пре три године смо причали о одрживој енергији, поново причамо о томе и драго ми је због тога. Овај пројекат је још дете. Надамо се да ће порасти и дуго производити енергију за Србију – рекао је Берг.
Председница компаније Е3, Бони Норман рекла је да пројекат са ЕПС-ом омогућава рекултивацију земљишта, али и стварање нових послова који ће омогућити лакшу и праведну енергетску транзицију и додала да у Србији постоји 1,6 милиона хектара неискоришћене и деградиране земље, заједно са одлагалиштима рудника.
- Једва чекамо да овај пројекат подигнемо на виши ниво и да на јесен кренемо са рекултивацијом на већој површини и да на тај начин помогнемо стварању боље будућности – нагласила је Норман.
Пројекат је подржала Аустријска агенција за развој.
