Са конференције „Енергија Балкана“
Више од 40 година реверзибилна хидроелектрана „Бајина Башта“ је наша златна резерва за све оне тренутке када недостаје електричне енергије, а са развојем и већим учешћем обновљивих извора енергије изградња нових таквих капацитета постаје све већи приоритет – рекао је Душан Живковић, в. д. генералног директора Акционарског друштва „Електропривреда Србије“ на конференцији о значају изградње РХЕ „Бистрица“ и РХЕ „Ђердап 3“.
- РХЕ „Бистрица“, капацитета 656 мегавата, један је од стратешких пројеката државе Србије и ЕПС-а. Посебно је важна јер се очекује даље повећање учешћа промењивих обновљивих извора енергије од можда најзначајнијег ресурса које планета има - сунца. Извесно је да ће бити потребни нови капацитети који ће омогућити балансирање и стабилност система, не само Србије већ и региона. То је она суштинска потреба коју омогућавају реверзибилне ХЕ – поручио је Живковић.
На конференцији коју је организовала „Енергија Балкана“, Живковић је навео и да би према досадашњим анализама, изградњом РХЕ „Бистрица“ Србија добила флексибилан капацитет у срцу електроенергетског система не само Србије, већ читавог региона.
- Овај пројекат имаће утицај на финансијски аспект ЕПС портфеља и то кроз повећану флексибилност и кроз нове услуге које ће се неминовно појавити на тржишту и које ће ЕПС дати нову комерцијалну ноту у пословању. Све то је кључан интерес за српску електропривреду – објаснио је Живковић.
- РХЕ „Бистрица“ је једна од најважнијих инвестиција у листи приоритетних пројеката које је на предлог Министарства рударства и енергетике усвојила Влада Србије и важан је како за енергетску стабилност, балансирање енергије произведене из обновљивих извора, тако и за развој тржишта електричне енергије – рекао је Радош Попадић, саветник за електроенергетику у Министарству рударства и енергетике. - Изградњом РХЕ „Бистрица“ Србија би повећала своје капацитете за складиштење енергије из потенцијала воде. То је посебно корисно за равнотежу понуде и потражње у електроенергетским системима, омогућавајући снабдевање електричном енергијом када је потребно, чак и када обновљиви извори енергије, попут ветра и сунчеве енергије, нису доступни.
Попадић је истакао да су дефинисани пројекти за инвестирање у нове производне капацитете, а то су електране на солар и ветар, нове хидро и гасне електране, снаге око 3,4 GW.
