Istorija

Iz istorije elektroprivrede Srbije

1870. Počela proizvodnja uglja u Srbiji, u jami „Stari Kostolac”. Vlasnik rudnika bio je Đorđe Vajfert. Zbog ulaganja u istraživanja rudnog bogatstva Srbije, njegovo ime ušlo je u istoriju srpskog rudarstva. Na mestu ove jame danas se nalazi Spomen obeležje kostolačkim rudarima. 

1884. Prvo električno osvetljenje u Srbiji uvedeno je u pogonu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, kako bi čaurnica radila tokom noći. Zasluge za to pripadaju inženjeru Todoru Toši Seleskoviću. Bio je prvi konstruktor mašina u Srbiji i izradio je prvu vodnu turbinu u Srbiji.

1892. U Beogradu je boravio Nikola Tesla, prvi i jedini put. Beograđani, ali i građani iz cele Srbije priredili su mu nezaboravan doček.

1893. Počela sa radom prva javna elektrana u Srbiji – termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Najzaslužniji za to bio je profesor fizike Đorđe Stanojević, za koga je vezan i  početak elektrifikacije Srbije – zahvaljujući njemu, puštene su u rad i hidroelektrane „Pod gradom”, „Vučje”, „Gamzigrad“… Dan puštanja u pogon termoelektrane na Dorćolu, 6. oktobar, obeležava se kao Dan Elektroprivrede Srbije.

1894. Đorđe Stanojević je objavio delo „Nikola Tesla i njegova otkrića”. Bila je to prva knjiga o Tesli u Srbiji, a drugu u svetu.

1896. Započelo kopanje uglja u jami „Tvrdojevac”, u Kolubari. U kolubarskim jamama vagonete uglja dugo su vukli – konji!

1900. Počela da radi hidroelektrana „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji, prva elektrana u Srbiji po Teslinim principima naizmeničnih struja, i to samo četiri godine nakon početka rada hidroelektrane na Nijagari. Elektrana radi i danas.

1903. Počela da radi hidroelektrana „Vučje”, u istoimenom selu na Vučjanki. Prvi dalekovod u Srbiji, dužine 17 km, izgrađen je od ove elektrane do Leskovca. Hidroelektrana je u pogonu i danas.

1908. Hidroelektrana „Sveta Petka” na Nišavi, kod Niša, počela proizvodnju, a kilovat-sati i danas „teku“ iz elektrane. 

1909. Izgrađena hidroelektrana „Gamzigrad“ na Timoku, kod Zaječara. Elektrana je u pogonu i danas.

1911. Počela je sa radom hidroelektrana „Moravica”, na istoimenoj reci, u Ivanjici. Trenutno je van pogona.

1928. Puštena je u pogon hidroelektrana „Jelašnica”, na istoimenoj reci kod Vranja. Radi i danas.

1931. Još jedna hidroelektrana na Nišavi počela da radi. Samo nekoliko kilometara nizvodno od HE „Sveta Petka”, podignuta je HE „Sićevo“, koja i danas proizvodi električnu energiju.

1932. U Beogradu je izgrađena termoelektrana „Snaga i svetlost“, jedna od tada najvećih elektrana na Balkanu. Radila je do 1967. godine.

1937. Preduzeće „Elektro-Makiš“ izgradilo je termoelektranu u Vreocima, koja je predstavljala okosnicu elektroenergetskog sistema Srbije tog doba. Instalisana snaga termoelektrane iznosila je 12 MW. Ugalj za njen rad kopan je u jami „Junkovac”.

1943. Otvoren prvi površinski kop u Srbiji „Kostolac”. Nakon Drugog svetskog rata kop je imao značajnu ulogu u industrijalizaciji zemlje, obuci kadrova i u primeni nove tehnologije u proizvodnji uglja. Kop je zatvoren 1980. godine.

1948. Izgrađena prva hidroelektrana nakon Drugog svetskog rata, HE „Sokolovica“, na Timoku kod Čokonjara.

1948. Počeo da radi „Mali Kostolac“. Mašinska oprema: turbine, generatori i kotlovi, bili su preneseni iz stare beogradske elektrane (1893.), delimično rekonstruisani i montirani u ovu termoelektranu.

1952. Početak rada Površinskog kopa „Kolubara“. Uključivanjem „Polja A” u redovnu proizvodnju, započeo je veliki proizvodni zamah u proizvodnji uglja.

1954. Hidroelektrane „Ovčar Banja” i „Međuvršje” na Moravi, blizu Čačka, puštene su u pogon.
Prvi kilovat-sati električne energije potekli iz „Vlasinskih HE”, što je tada predstavljalo trećinu ukupno proizvedene energije u Srbiji.

1955. „Prvenac na Drini“ - hidroelektrana „Zvornik”, puštena u pogon.

1956. Početak rada TE „Kolubara A“ u Velikim Crljenima. Danas je to najstarija aktivna termoelektrana u EPS-u.
Počela eksploatacija uglja na Površinskom kopu „Kosovo“.

1960/1967. Izgrađene hidroelektrane „Bistrica“, „Kokin Brod“ i „Potpeć“.

1962.- Počela da radi TE „Kosovo A“.

1966. Počela sa radom HE „Bajina Bašta“.
Otvoreno „Polje D” u kolubarskom basenu, tada najvećem površinskom kopu na Balkanu.

1967. Puštena u pogon TE „Kostolac A“.

1969. Počela da radi TE „Morava”.

1970. Puštena u pogon TE „Nikola Tesla A" – to je najveća termoelektrana na Balkanu i ujedno najveći pojedinačni proizvođač električne energije u elektroenergetskom sistemu Srbije.

1970. Pušten je u rad hidroenergetski i plovidbeni sistem (HEPS) „Đerdap 1”. To je najveća hidrotehnička građevina na Dunavu i najveći proizvođač hidroenergije u Jugoistočnoj Evropi. Projektovan je i građen zajednički sa Rumunijom, tako da obe države raspolažu istim, simetričnim delovima glavnog objekta, a njegova simetrala predstavlja državnu granicu.

1978. Radi prepumpavanja vode iz Lisinskog u Vlasinsko jezero, izgrađena je PAP „Lisina“.  Time je omogućena veća proizvodnja „Vlasinskih HE”.

1979. Počela sa radom HE „Uvac”, na istoimenom jezeru, na oko 1.000 metara nadmorske visine.


1982. Podignuta Reverzibilna hidrocentrala „Bajina Bašta“, istinski dragulj srpskog elektroprivrednog sistema.

1983. Počela da radi TE „Nikola Tesla B”. U ovoj elektrani nalaze se dve najveće elektroenergetske jedinice u Srbiji.
Puštena u pogon TE „Kosovo B”.

1985. Druga zajednička srpsko-rumunska hidroelektrana na Dunavu - HE „Đerdap 2”, počela je da radi.

1987. Izgrađena TE „Kostolac B".

1990. Izgrađena hidroelektrana „Pirot”, jedinstvena po vodostanu koji je izgrađen bez ankerskih blokova.

1991. „Elektroprivreda Srbije" osnovana kao javno preduzeće. 

1999. U NATO-bombardovanju elektroenergetska postrojenja EPS-a pretrpela velika oštećenja.

2004. Posle 13 godina prekida, elektroenergetski sistem Srbije ponovo povezan sa prvom sinhronom zonom UCTE.

2005. Iz JP EPS izdvojena delatnost prenosa električne energije i formirana dva samostalna javna preduzeća: JP „Elektroprivreda Srbije“ i JP „Elektromreža Srbije“.

2006. Od 1. januara „Elektroprivreda Srbije“ posluje kao javno preduzeće sa 11 zavisnih privrednih društava.

2013/2015. Na liberalizovanom tržištu visokog, srednjeg i niskog napona EPS zadržao dominantnu poziciju.

2014. U okviru kineskog kreditnog aranžmana, EPS i kineska kompanija CMEC završili revitalizaciju blokova B1 i B2 u TE „Kostolac“ i ugovorili izgradnju trećeg bloka snage 350 MW i proširenje kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje proizvodnje.

2014. Katastrofalne poplave u Srbiji nanele štetu rudarskim, proizvodnim i distributivnim kapacitetima EPS-a. Uspešna sanacija izazvala veliku pažnju naročito u rudarskom sektoru u svetu.

2015. Istorijske promene: u EPS-u završena prva faza reorganizacije, a statusne promene omogućiće efikasno i profitabilno poslovanje kompanije.